ODGOVOR NA IZLAGANJE U SKUPŠTINI GRADA POVODOM USVAJANJA PGR OPŠTEGRADSKOG CENTRA I SPORTSKO-REKREATIVNIH SADRŽAJA UZ BULEVAR DESPOTA STEFANA U NOVOM SADU

Miladinović: “Umesto što su galamili i otišli, već da su saslušali sat i 15 min i da su ostali na javnoj sednici, svi građani su mogli da čuju odgovore na 103 primedbe koje je potpisalo 5.339 građana.”

Odgovor: Komentar se odnosi na dešavanja na javnoj sednici Komisije za planove nakon javnog uvida u Nacrt plana generalne regulacije opštegradskog centra i sportsko-rekreativnih sadržaja uz Bulevar despota Stefana u Novom Sadu, održanoj 30. juna.  Javna sednica je bila farsa u režiji predsednika Komisije za planove, koji pre sednice nije zatražio od skupštinske službe da ozvuči salu, što je uobičajena praksa kod brojnog skupa. Građani su počeli da galame nakon odbijanja zahteva za izuzeće predsednika Komisije za planove, zbog sukoba interesa. Iako se negodovanje povremeno stišavalo, a predsednik se oglušivao o molbe da uključi ozvučenje, prisutni nisu mogli da čuju primedbe, niti odgovore koje je spremio “Urbanizam”, jer se nije razaznavao glas direktorove koleginice koja ih je čitala “sebi u bradu”.

Zbog toga građani ne samo da nisu čuli, već nisu dobili priliku da usmeno komentarišu odgovore kolega iz “Urbanizma”, pod rukovodstvom Miladinovića. Odnosno, da svoje primedbe dopune i bolje obrazlože pred Komisijom za planove kao arbitrom. To je primarna neregularnost u održavanju ove sednice, jer je dužnost predsednika da obezbedi uslove za rad.

Tako ni prisutni novinari nisu mogli da snime sadržaj primedbi i eventualne diskusije, čime je zaintresovanoj javnosti oduzeta mogućnost obaveštavanja o ozbiljnosti primedbi koje su dostavljene i kvalitetu odgovora koji je pružio tim Miladinovića, odgovornog urbaniste na ovom Planu, ali i važećem generalnom urbanističkom planu (GUP iz 2022.). Da li je to bila namera?

Miladinović: “Ana Ferik Ivanovič priča apsolutnu neistinu da će biti 14 solitera na prostoru “Neimara”, već će biti samo dva spratnosti do P+14, dok će red objekata prema Dunavu biti do P+8, a prema Bulevaru despota Stefana do P+10, tako da ona ne zna da računa i šta su indeks izgrađenosti i indeks zauzetosti, pa da te parametre preklopi.”

Odgovor: Komentar se odnosi na prethodno trominutno izlaganje arhitektice Ane Ferik Ivanovič, članice Saveta za urbanizam Skupštine grada Novog Sada, povodom usvajanja predmetnog plana. Podsmehu prema kvalifikovanosti Ane Ferik Ivanovič da ukazuje na obim i posledice planiranog kapaciteta za izgradnju u opštegradskom centru velike površine i gustine, suprotstavlja se sledeća računica:

Na većem delu nekadašnjeg “Neimara” planira se podizanje stambenog kompleksa sa indeksom zauzetosti 40% i indeksom izgrađenosti 3,2, što daje prosečnu spratnost od osam etaža, odnosno P+7. Neki objekti mogli bi da budu niži, neki viši, a u osnovi neki veći, neki manji, tako da kombinacija ima bezbroj, ali ukupni kapacitet u njima ograničavaju navedeni indeksi pomnoženi sa površinom parcele.

Da li su svetski poznati arhitektonski biroi isprojektovali objekte koji se uklapaju u te urbanističke parametre – to ne znamo, pošto nigde nisu iskazane površine pod objektima pojedinačne spratnosti.

Komisija za planove je dala saglasnost na rešenje po kojem će u opštegradskom centru biti objekti spratnosti do P+10, sa dve kule P+14 i stanovima prosečne površine 60 m2 neto.  Pri tome će se na površini od 3,16 ha obezbediti kapacitet od 1010 stanova, a na više nivoa podzemnih garaža smestiti najmanji broj mesta za parkiranje (1,3 po stanu) koji je propisan GUP-om za namenu opštegradskog centra.

Poređenja radi, planirani broj od 1010 stanova jednak je kapacitetu koji bi imalo 11 kula kakve su postojeće na Bulevaru despota Stefana – spratnosti Su+P+16, u svakoj sa po 93 stana prosečne površine cca 60 m2. Tri postojeće kule su u smaknutom redu prekoputa studentskih domova, a tri u nizu “kod Mornarice”. Nema garaža, a visoko zelenilo je oko njih na slobodnom tlu, da upija padavine, popravlja mikroklimu i ublažava vazdušne vrtloge.

Treba zamisliti da bi se od studentskih domova do Balzakove ulice, na površini od 316×100 m moglo izgraditi 6 kula na istom međusobnom rastojanju kakvo je između postojećih kula. Između njih bi se moralo umetnuti još najmanje 5 takvih kula da bi se postigao planirani kapacitet od 1010 stanova. Ili, ukupno 12 kula planirane spratnosti P+14. Između njih bi se, drvcima u žardinjerama, ukrasio popločani krov iznad garaža.

Upravo je takvu sliku prikazala predsednica Društva arhitekata Novog Sada u apelu da se ne usvoji plan sa nehumanom gustinom izgrađenosti. Njena slika je strašnija od bajke koju su promovisali strani arhitektonski biroi. Biće to visoki bedem koji će zaustaviti strujanje svežeg vazduha sa Fruške gore, od Dunava ka unutrašnjosti grada. Naneće zlo ne samo građanima Limana, već sutra i budućim stanovnicima tog kompleksa, a u perspektivi i stanovnicima budućeg kompleksa na prostoru kasarne.

Ukazala je na to da su škole urbanizma do danas davale prednost izgradnji nižih zgrada otvorenih ka vodotocima, u sadejstvu za prirodom, koje stepenovano rastu do viših zgrada u pozadini. Tome bliska vizija, istina, jeste ponuđena u slikama koje promovišu investiciju “Riverside”. Međutim, planirani kapacitet daleko prevazilazi prikazanu strukturu i volumetriju objekata.

To budi sumnju da je odgvorni urbanista Miladinović u Planu propisao maksimalne urbanističke parametre iz GUP-a, umesto da ih je prilagodio kapacitetu iz projekta stranih biroa. Ili, budi sumnju da je vizuelna prezentacija arhitektonsko-urbanističkog rešenja urađena napamet, bez izrade idejnih projekata objekata, pre svega kao promotivno-propagandno sredstvo čija je svrha dovođenje javnosti u zabludu.

Miladinović: “Što se tiče primedbi o neusklađenosti Plana sa GUP-om koji je strateški dokument, u njemu se ne radi o parcelama i granicama parcela, tako da je ovim Planom napravljena nova preraspodela površina – povećane su javne sportsko-rekreativne površine na 7,5 ha umesto predviđenih 6,1 ha po GUP-u, a smanjene su površine za opštegradski centar od okvirno 12,5 ha po GUP-u na ispod 10 ha u ovom Planu.”

Odgovor: Nije tačno da se ovaj Plan (PGR) donosi u skladu sa GUP-om iz 2022. jer su u planu nižeg reda (PGR) međusobno prekomponovani delovi različitih pretežnih namena jasnih celina datih u planu višeg reda (GUP). To nikada nije bilo primenjivano u regulacionim planovima, niti je to po Zakonu o planiranju i izgradnji predviđeno. Nije se pretpostavljalo da je to moguće u urbanističkoj praksi. Novu praksu je uveo odgovorni urbanista – obrađivač plana, Miladinović, jednostavnim objašnjenjem o preraspodeli površina dve suštinski, višeznačno različite pretežne namene, čime nije zapravo pružio ni valjano objašnjenje ni argument.

Bez obzira na to što se na grafičkim prikazima generalnog urbanističkog plana ne određuju posebne namene po parcelama, za manje i veće poteze i celine su definisane pretežne namene; prateći tekst opisuje njihova strateška usmerenja i ograničenja. U opisu jedne pretežne namene obuhvata se nekoliko posebnih namena koje se mogu kombinovati pri izradi regulacionih planova, pri čemu jedna preovlađuje, kako piše u odgovoru na primedbe. Ali to ne znači da se po želji obrađivača plana nižeg reda mogu prekrajati strateška usmerenja plana višeg reda za jasne celine, kakve su kasarna “Rečne flotile” i kompleks nekadašnjeg “Neimara”. U tom smislu, odgovorni urbanista Miladinović jeste u pravu – GUP je stateški dokument. Ali ovim planom (PGR-om) negira se i narušava strategija koja je u njemu utvrđena.

GUP-om iz 2022. godine, za opštegradski centar namenjena je cela kasarna “Rečne flotile” i mali, trougaoni deo prostora nekadašnjeg “Neimara” koji se pruža do zamišljenog produžetka Balzakove ulice ka nasipu. Takođe, za opštegradski centar je namenjen i deo istočno od prostora “Neimara”, gde su studentski domovi, Kreativni distrikt u nastajanju (Kineska četvrt) i budući memorijalni kompleks do Mosta slobode.

Prethodnim Generalnim planom grada, kao i sada važećim GUP-om iz 2022. godine, najveći deo prostora “Neimara” pretežno je namenjen za turističko-sportsko-rekreativne površine. Odnosno, prostor “Neimara” je preostali, zaista jedini deo priobalja između dva mosta koji nije predviđen za opštegradski centar.

Na tom prostoru, prema planu detaljne regulacije iz 2007. godine, planirani su niski objekti teniskog centra za međunarodna takmičenja, sportska hala i otvoreni tereni, sve bogato protkano drvećem i drugim zelenilom. Takvo rešenje je u skladu sa prethodnim, kao i sadašnjim generalnim urbanističkim planom. Ono je usklađeno sa izvornom koncepcijom Limana koja omogućava da ulice sa obostranim drvoredima i niski središnji potezi javnih sadržaja propuštaju svež vazduh kroz otvorene, ozelenjene stambene blokove, dublje ka gradskim ćetvrtima.

Novim vlasnicima ovog prostora to nije bilo zadovoljavajuće, pa su pomoću veštih stranih projektanata promovisali našminkanu bajku o konačnom izlasku grada na vodu kroz dobronamerni suživot socijalno osvešćenog kapitala sa građanima. Onda je primenjen kreativan način da se zaobiđu urbanističke prepreke:

Ovim Planom obuhvaćen je prostor „Rečne flotile“ za koji nema važećeg regulacionog plana, zajedno sa prostorom „Neimara“ za koji postoji plan detaljne regulacije iz 2007, čime je stvorena “podloga” da se  i na prostor „Neimara“ primene reči strateških usmerenja iz GUP-a o kreiranju opštegradskih centara u priobalju (na primer, o potrebi dislociranja postojećih industrijskih objekata na levoj obali Dunava, primenjene i na prostor „Neimara“), koje se izričito odnose na prostore „Brodogradilišta“ i „Rečne flotile“. Na taj način, proizvoljnom i netačnom primenom odredbi iz GUP-a stvorena je iluzija da se na ovom prostoru može, po slobodnoj volji, zasnovati ili opštegradski centar, ili turizam, sport i rekreacija.

Dakle, za povezivanje jednake sudbine kasarne i napuštene fabrike, iskorišćena je tvrdnja da je generalni urbanistički plan strateški dokument i da on samo određuje „pretežnu namenu“. To bi trebalo da oslobodi od odgovornosti odgovornog urbanistu koji po sopstvenom nahođenju vrši preraspodelu površina drastično različitih pretežnih namena iz GUP-a iz 2022. u korist investitora koji je naručio izradu Plana. Međutim, ovo potpuno obesmišljava precizne crteže i tekst koji objašnjavaju strateške koncepcije generalnog urbanističkog plana, a pre svega nije po Zakonu.

Miladinović: “Prethodnim planovima na ovom području su bili predviđeni komercijalni objekti sa po 20 spratova.”

Odgovor: Za prostor kasarne nije bilo važećeg plana nižeg reda u kojem su mogli da budu planirani komercijalni objekti sa po 20 spratova. Da li je bilo nekih usmerenja u tom smislu u prethodnom Generalnom planu, sada ne možemo da poredimo jer nije dostupan javnosti. Ozbiljan razgovor o budućnosti prostora kasarne je bespredmetna, jer nema sagovornika sa druge strane – predstavnika vojnih vlasti koji bi izrazili svoje zahteve, izuzev što su se izjasnili da se sadašnja vojska čuva zaštitnim pojasevima. Međutim, oštrica kritike građana usmerena je prvenstveno na prostor nekadašnjeg “Neimara” za koji je važeći plan detaljne regulacije iz 2007. a u kojem su planirani objekti spratnosti do P+1.

Miladinović: “Hidrotehnika nije deo planskog dokumenta, ali smo delimično prihvatili da se radi kao deo projektne dokumentacije za izgradnju objekta… Ceo Liman je nepogodan za izgradnju, pa su podignuti objekti na šipovima,,, soliteri na mestu nekadašnjih šuma.”

Odgovor: Komisija za planove je delimično prihvatila tehnički argumentovane primedbe da je, zbog tla izuzetno nepovoljnih prirodnih karakteristika za građenje u priobalju, bilo neophodno, i pre donošenja plana, izvršiti detaljne analize. Zato je u tekst Plana dodato sledeće:

Posle II svetskog rata, nekada daleka, slabo naseljena i močvarna periferija Novog Sada – Veliki Liman, počela je da se menja tako što je u velikim potesima tlo nasipano peskom, čime je podignut nivo konačno uređenog tla. Prethodno je isušivano i delimično zamenjeno tlo nepogodno za građenje, jer je bilo zasićeno muljem I drugim sedimentima kao posledicom plavljenja u prošlosti.

Tako su stvoreni uslovi da se izgrade mahom prefabrikovani višespratni stambeni objekti fundirani na šipovima. Međutim, na prostoru bivših fabrika, pored u međuvremenu podignutog odbrambenog nasipa, zemljište je ostalo nezamenjeno, nisko, pod uticajem visokih podzemnih voda. Zato je ostatak nekadašnjeg melioracionog kanala duž sadašnjeg Bulevara despota Stefana egzistirao do početka rekonstrukcije bivših fabrika “Petra Drapšina” u Kulturni distrikt (Kinesku četvrt). Taj kompleks nije u potpunosti srušen, tlo zamenjeno i nasuto, već su objekti (P i P+1) sukcesivno preziđivani na nivou nižem za oko 1 m od tla oko studentskih domova. Zbog toga je izgrađen skup, kompleksan sistem odvođenja površinskih i podzemnih voda, sa novom crpnom stanicom.

Na prostoru planiranog opštegradskog centra, neophodno je umanjiti posledice obimnog i skupog postupka zamene tla uz izbor pogodnog sistema za fundiranje, jer će opterećenje zbijenim višespratnicama višestruko nadilaziti ono od postojećih objekata studentskih domova i kreativnog distrikta. Zato je Komisija za planove dopisala navedene obaveze. Ali trebalo je istraživanja izvršiti pre izrade Plana, jer, kako je utvrđeno važećim popisima: “elaborati po pojedinim oblastima na osnovu kojih je urađena sinteza (elaborat o zonama sanitarne zaštite, inženjerskogeološki-geotehnički elaborati, elaborati o potencijalima i ograničenjima korišćenja, uređenja i zaštite i sl.)” čine deo “dokumentacione osnove planskog dokumenta”.

Miladinović: “Angažovana su tri svetska biroa koja se bave prvenstveno povezivanjem građana sa sadržajima izgrađenim na ostalom zemljištu, bez ograda i deljenja od grada. Investitor će uložiti do 100 miliona (dinara) za uređenje igrališta i slobodnih prostora planirane sportsko-rekreativne površine. I tako uređen će predati gradu. Prostor nekadašnjeg “Neimara” nikad ne bi bio uređen da se ne radi ovaj Plan. Obezbediće se najmanje 2500 radnih mesta. Izgradiće se novi objekti studentskog standarda, jer je velika potražnja za studentskim smeštajem. Plan se bazira na „Neimaru“, ali i na prostoru kasarne „Rečne flotile“ gde su predviđena dečja obdaništa i poslovni sadržaji, sve na dohvat ruke, ali kad se kasarna iseli.”

Odgovor: Manji deo planirane sportsko-rekreativne površine predstavlja postojeći slobodni prostor iza studentskih domova i Češkog magacina, a približno toliku površinu trebalo bi da „Aleksandar gradnja“ ustupi gradu nakon što ispuni obećanje da će uložiti svoja sredstva u njeno opremanje. Ubedljivo najveći deo planirane sportsko-rekreativne površine ostaće jako dugo zarobljen na prostoru kasarne, dok se vojska ne iseli na novu lokaciju koju joj treba opremiti na sada podvodnom zemljištu, nizvodno od budućeg mosta na “Fruškogorskoj transverzali”.

Kolika je tačno površina koju će „Aleksandar gradnja“ osloboditi od zapuštenog kompleksa “Neimara” i otvoriti za građane nakon izgradnje svog stambeno-poslovnog kompleksa, to odgovorni urbanista u Planu nije definisao. Sve iznete tvrdnje su paušalne.

Takođe, nije istina da je realizacija ovog Plana jedina mogućnost da se uredi prostor nekadašnjeg “Neimara”. Investitor je mogao da primeni, ili u razumnoj meri izmeni važeći plan detaljne regulacije iz 2007. da bi na površini od 3,16 ha izgradio sportske, rekreativne i uslužne objekte, pa i hotel kakav nedostaje Novom Sadu. Mogao je da izgradi studentske domove kao prateće sadržaje uz preovlađujuće sportske objekte. Mogao je da izgradi buduće turistički atraktivne objekte i u njima možda obezbedi tih 2500 radnih mesta (koja, nisu spomenuta nigde u Planu). I u tom slučaju je mogao da uredi zonu u širini 50 m od nasipa, u kojoj se ne smeju graditi zgrade i temelji dublji od 1 m, pa da je ubuduće održava kao bezbednu zonu bez ograda za korišćenje građanima.

Komisija za planove odbacila je argumentovane kritike da nisu izrađena varijantna rešenja u okviru strateške procene uticaja Plana na životnu sredinu, što je zakonska obaveza. Umesto toga, napravljeno je poređenje između varijante da se gradi na osnovu prezentovanog, sa investitorom dogovorenog urbanističkog rešenja i varijante da se ostavi stanje kakvo jeste. Na podsmeh zdravom razumu. 

Miladinović: “Limani sa soliterima su podignuti na mestu nekadašnjih šuma… Gradska šuma ne postoji kao pojam u građevinskom području grada… GUP iz 2022. uvodi zone zaštićene prirode radi očuvanja zelenila, više nego bilo koji raniji generalni urbanistički plan grada.” Ne zna zašto toga nije bilo u prethodnim planovima.

Odgovor: Nije bitno to dokle su se podunavske šume, iz pravca Futoga, nekada prostirale ka Telepu i Limanima kao budućim delovima Novog Sada – na Velikom Limanu nisu sečene šume da bi se tu gradilo. GUP iz 2022. ne vraća šume koje danas ne postoje, već samo primenjuje novije uslove zaštite prirodnih vrednosti.

Komentar da “gradska šuma ne postoji kao pojam u građevinskom području grada” je apsurdan, pošto je sam odgovorni urbanista Miladinović ujedno i odgovorni planer GUP-a iz 2022. u kojem egzistira namena “park-šuma” i to baš u okruženju prostora predmetnog PGR-a – upravo u priobalju, na Ribarskom ostrvu i Kameničkoj adi.

Zaključak: Ton i karakter obraćanja odgovornog urbaniste PGR-a i direktora JP “Urbanizam” Miladinovića odbornicima obeležen je podsmehom na račun kvalifikovanosti građana da kritikuju rešenja iz Plana koji je na javnom uvidu. U njegovom izlaganju je vidljiv nedostatak koncepcije, zamaskiran iznošenjem istrgnutih fragmenata iz Plana čije je donošenje bilo na dnevnom redu i poređenjem prethodne planske dokumentacije sa GUP-om iz 2022. što nije bilo na dnevnom redu.

Iz njegovog izlaganja je vidljivo da on kao direktor “Urbanizma” donosi odluke o izmenama delova urbanističkih planova, kojima se isključivo zadovoljavaju potrebe investitora, bez i nagoveštaja pokušaja da se putem profesionalno utemeljenih planerskih odluka kreira vizija održivog, balansiranog urbanog razvoja.

Za to je potrebno napisati tekst urbanističkog plana, crtati grafička rešenja, upoređivati prethodna, menjati, procenjivati varijante, usaglašavati ih sa rešenjima saobraćajnih i drugih struka, pa braniti konačni rezultat, zaista argumentovano, pred stručnim telima i zainteresovanim građanima. Navežba se. A potpisom se preuzima odgovornost pred građanima i sudom Inženjerske komore. Ne pred Komisijom za planove koja saučestvuje u kreaciji.

Navodno, Tito je priznavao samo sud svoje partije. Nije bio urbanista.

Prilog: ILUSTRACIJE ODGOVORA DIREKTORU • DaNS