(BEZ)SMISAO PLANIRANJA I PLANSKIH DOKUMENATA

0
pre 10 meseci
(Bez)Smisao planiranja i planskih dokumenata • DaNS(Bez)Smisao planiranja i planskih dokumenata • DaNS
(BEZ)SMISAO PLANIRANJA I PLANSKIH DOKUMENATA
U teoriji postoje razne definicije i opisi, Zakonom predviđena i uređena pravila vezana za urbanizam i planiranje prostora. Ovo je jedan od najjednostavnijih prikaza, šta je urbanističko planiranje i o čemu se posebno mora voditi računa:
“Urbanistički plan je dokument kojim se usmerava i reguliše organizacija prostora u naseljima.
Osnovni principi urbanističkog planiranja su:
• prostorna organizacija naselja kojom se ostvaruju kvalitetniji uslovi života
• očuvanje i unapređenje tradicije graditeljstva i stvorenih vrednosti naselja
• dopuna postojećih i stvaranje novih urbanih vrednosti
• obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina
• očuvanje zemljišta pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i životne sredine tog naselja, susednog naselja i regiona
• usklađenost izgradnje infrastrukture i građevinskog zemljišta koje opslužuje” (Izvor: Wikipedia)
Kada uporedimo kako bi trebalo da bude i kako se urbanizam u našem gradu razvija, vidimo da postoji ogromna razlika.
Već nekoliko godina unazad se susrećemo sa posebnim načinom planiranja grada, počevši od Generalnog urbanističkog plana, do svakog sledećeg planskog dokumenta, koji su preduslov za izgradnju objekata svih vrsta. Ispratili smo i reagovali na to koliko je sporan i neprihvaćen GUP grada Novog Sada do 2030.g, ali je on nažalost otvorio prostor legalizaciji sveg haosa, kome svedočimo godinama. Nedostatak parking mesta, neefiaksnost postojeće infrastrukture koja ne uspeva da zadovolji potrebe novih objekata koji se grade, nestajanje zelenih površina u korist betona. I taj trend NE STAJE!
Sve su više u planovima zastupljeni opštegradski centri, koji su svojim novim terminom postali predvodnici u formiranju nehumanih, glomaznih, nepraktičnih i nebezbednih stambenih kompleksa u kojima su površina i broj spratova, jedino merilo kvaliteta. Nije bitno kako izgleda arhitektura tih kompleksa, kako su se oni uklopili u postojeće okruženje, kako su infrastrukturno opremljeni, kako izgleda život u njima. Kvalitet života se sada meri samo brojkama, umesto lepim osećajem i doživljajem.
Sada, skoro svakodnevno, na javnom uvidu nalazimo “Izmene I dopune” raznih planova višeg reda, i te izmene se sve češće odnose samo na pojedinačne parcele. Time se investitorima, pod bezazlenim nazivom “Izmene I dopune…” (koji bi inače trebao da se odnosi na sitne korekcije, slovne greške u tekstu plana), omogućava da se na njihovim parcelama doda sprat više, poveća procenat izgrađenosti, smanji broj potrebnih parking mesta, pa čak i da se izbriše ceo park!
To je sada postalo ”normalno”, da se planovi menjaju po želji i zamisli Investitora, ali kad pogledamo u tako izmenjene blokove, nema reči ni o usklađenosti, ni ujednačenom arhitektonskom oblikovanju, poštovanju principa usklađenosti sa okruženjem. Te zgrade, kojima je dozvoljeno da budu “reperi”, sada štrče, odskaču i u potpunosti remete skladnost urbanog prostora. Možda neko misli da to tako treba, i da to nikom nesmeta, ali mi ipak smatramo da se neka pravila i propisi, istorijsko nasleđe I autentičnost ovih prostora, moraju čuvati, poštovati i samo unapređivati!
Takođe se može postaviti pitanje smislenosti i potrebe javnog uvida, kao obaveznog dela usvajanja planova, kada se on samo formalno sprovede kroz procedure. Javni uvid je izgubio svoj smisao i ne ispunjava svoju svrhu i suštinu, jer se primedbe i sugestije javnosti, sad već pod obavezno odbacuju i ne uzimaju u razmatranje. Prihvataju se samo primedbe Investitora, čije uvažavanje uglavnom vodi samo ka većoj kvadraturi objekata i većem profitu.
I kada vidimo kako se stvari odigravaju, koliko je (ne)moguće uticati na predloge u Planovima, ostaje nam da se zapitamo:
Da li ćemo doći do toga da će arhitektonski projekti i našminkane vizualizacije postati jedini osnov za izradu planova? Da li će nečija ideja, vizija, fantazija i mogućnost da to plati, ubuduće zamenjivati rad i znanje urbanista i arhitekata i u potpunosti promeniti način planiranja gradova?
Ili se ipak možemo nadati da će se u našem gradu shvatiti i vratiti važnost i neophodnost promišljenog, nezavisnog i stručnog urbanističkog planiranja?
Dok još uvek ima šta da se planira…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1.
avatar
DaNS
35282 points
Dark mode