DaNS na SHARE Serbia 2023 – Pregled

0
pre 7 meseci
DaNS na SHARE Serbia 2023 - Pregled • DaNSDaNS na SHARE Serbia 2023 - Pregled • DaNS

Kroz arhitektonsko putovanje od enetrijera malog stana, do svemirskih pustinjskih megastruktura, SHARE Serbia 2023 nas je u pet časova trajanja i jedanaest prezentacija, proveo kroz brojne tematske pravce, u čijem preseku čitamo aktuelni trenutak u arhitekturi, kao i tendencije o kojima treba razmišljati. Kao što je profesor Branislav Mitrović u svom pozdravu na kraju konferencije istakao, dužni smo da podržimo svaki trud koji se ulaže u podizanje svesti o značaju arhitekture i teme struke dovodi u fokus. DaNS je ove godine nastupio kao medijski partner događaja.

U tri sekcije koje su okvirno grupisale izlaganja, ipak su mogle da se prepoznaju i čitaju neke od univerzalnih tema.

Prva sekcija, referišući na kvalitet stambenog i radnog prostora, provela nas je kroz iskustva arhitektonskih studija iz regiona, ostavljajući nas sa utiskom da se krećemo u sličnim društveno-političko-tehnološkim okolnostima ograničenih resursa, koje postaju pravo poprište borbe za iskorak u kvalitet.

U inicijalnom izlaganju, Milena Kordić prikazala je mikro prostore studija SOBA, poput dizajna toaleta na arhitektonskom fakultetu u Beogaradu i enterijera garsonjere, potvrđujući zadovoljstvo rada na malim projektima u kojima je kratak put od zamisli do realizacije i u kojima se efikasno učitavaju i proveravaju koncepti. Da prijemičivosti malih projekata ne odolevaju ni veliki biroi, u poslednjoj sekciji potvrdila je i Manuela Gatto (ZAHA HADID Architects) kada je, kao posebno značajan za njih, izdvojila eksperimentalni projekat pešačke pasarele Striatus u Veneciji, izveden od 3D štamanih betonskih blokova spojenih bez maltera i armiranja, u posebnoj tehnologiji.

Iskustva iz Severne Makedonije, u predstavljanu Martina Panovskog (Radius Architects) i Rumunije, kroz nastup Mariane Cârstoiu (K-BOX Construction &Design), donela su nam prepoznatljive prizore razvoja istočno-evropskih gradova koji se zasniva na logici (hiper)neo-liberalno-kapitalističkog tržišta i gde je jedina linija odbrane umeće i odlučnost arhitekte da tu logiku uobliči i usmeri na bolji put. Višenamenski kompleks Grand Skopje, projekat urbane rekonstrukcije centra Skoplja, koji u prvom utisku možda izgleda predimezionisan za svoje okruženje, zapravo predstavlja svedenu verziju prvobitnog urbanističkog plana i rezultat je  pomenutog truda u traženju balansa između privatnog i javnog interesa.

U završnici sesije, Marko Dabrović predstavio je način na koji se studio 3LHD bavi temom kvalitetnih, „kolaborativnih“ radnih i stambenih prostora u projektima Kampus Rimac i Park Kneževa, ali je predviđena satnica ograničila izlaganje u takođe zanimljivom delu koji  bi prikazao organizaciju biroa i agende delovanja. Međutim, interesantna je bila i priča o „kloniranju“ hotela LONE u Hotel LN Garden u kineskom gradu Guangzhou. Zanimljiv prilog temi kontekstualnosti kojoj je posebnu pažnju posvetila Alice Dietsch (AL_A Amanda Levete Architects) u poslednjem delu foruma.

Šta je sve fasada, za nas koji je osmišljavamo? Druga sekcija provela nas je kroz studije slučaja, projekte četiri arhitektonska biroa, sa aspekta ove teme.

Fasada kao spoljašnjost objekta, koja definiše njegov odnos sa javnim prostorom, kada je ima a kada „nema“? Rex Bombardelli prikazao je pristup biroa 2Portzamparc u projektima pozorišta u Kazablanci i kulturnog centra Cidad Das Artes u Rio de Žaneiru, uporedo sa poetičnim gestom sugestivno oblikovane i manufakturno proizvede fasade Diorovog sedišta u Seulu. Ili, fasada kao funkcionalna opna sa pažljivo projektovanim elementima funkcionalnosti koji generišu njen izgled? Stefan Jovanović (Cube Partners) izlagao je o fasadi i geometriji brisoleja, kao i ostalim aspektima energetske efikasnosti objekta Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Dr. Vukan Čupić; dok nas je Paolo Russo proveo kroz vertikalne šume na fasadama nebodera TrudoWonderwoods i „zelenu opsesiju“ biroa Stefano Boeri Architetti poznatog upravo po ovim projektima koji tehnologijom osvajaju dodatni prostor za biljke, u borbi za biodiverzitet i ekološku održivost građenja. I dok je na Trudo kuli u Eindhovenu ovaj koncept prvi put je primenjen za socijalno stanovanje, izostala je mogućnost da se isto desi na spomenutom projektu Grand Skopje u Skoplju, zbog visoke cene i ograničenog budžeta.

Peter Bordas (BORD Architectural Studio) je u prikazu projekata Centra za inovacije i Stadiona Nagyardei, u Debrecenu, postavio pitanje – da li uopšte razmišljati o projektovanju fasade ili ona treba da bude jednostavno rezultanta svih ostalih parametara u modelovanju zajedničkih i javnih prostora?

Gotovo poetski pristup u promišljanju duha i istorije mesta sa zgradama koje su, poput ličnosti, akteri, predstavio je Bratislav Tošković (Olla Architectura). U projektu rekonstrukcije poslovnog objekta iz ’70-ih,  u Oslu, na adresi Echo (Kaikukatu) street 3, nova fasada simbolično postaje eho pethodnih narativa, a delovi zatečene fasade bivaju reciklirani i upotrebljeni kao elementi novog enterijera. Poučna studija slučaja cirkularne ekonomije i održivosti, uključujući i onu kulturološku i društvenu, kao njen često zapostavljeni aspekt.

U poslednjem odeljku kroz svoju viziju velikih projekata provele su nas Alice Dietsch (AL_A Amanda Levete Architects) i Manuela Gatto (ZAHA HADID Architects,ZHA) i bilo je uzbudljivo dobiti insajderski uvid u organizaciju i način rada u ZAHA HADID Architects, jednako kao i u njima važne projekte, od potpuno integrisanog u pustinjsko okruženje i energetski samoodrživog, sedišta grupacije BEEH u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, do malog, već spomenutog projekta pasarele Striatus u Veneciji. Alice Dietsch se u izlaganju naročito bavila pitanjem konteksta, koji za biro AL_A predstavlja uvek novi izazov, a koji se u nagrađenom konkursnom rešenju Beogradske filharmonije ogleda u netipičnoj organizaciji programa sa središnjim natkrivenim javnim prostorom u prožimanju sa parkom.

I možda je, pored odavno aktuelnih, ali sada već osetno alarmantnih tema ekološke i društvene održivosti građenja, još jedno pitanje,SH koje svi postavljamo, obeležilo ovogodišnju konferenciju. Na pitanje moderatorke Snežane Vesnić, da li smatra da je veštačka inteligencija na putu da „preuzme“ arhitekturu, Manuela Gatto bila je ubedljiva u stavu da veštačka inteligencija predstavlja samo napredan alat u rukama arhitekata. Ako tako misle u ZHA, onda možda možemo da budemo mirni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1.
avatar
DaNS
35002 points
Dark mode