Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je Veće Nagrade za arhitekturu „Đorđe Tabaković“, Društva arhitekata Novog Sada, odlučilo da za 2019. godinu nagradu dodeli arhitekti Lazaru Kuzmanov.
U pravilniku o dodeli nagrade stoji: „Nagrada za arhitekturu „Đorđe Tabaković“ je najviše priznanje Društva arhitekata Novog Sada za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture. Nagrada arhitekture „Đorđe Tabaković“ se dodeljuje pojedincima ili autorskim timovima koji deluju u kontinuitetu, za istaknuta i plodotvorna ostvarenja na teritoriji Vojvodine, koja su potvrđena vrednostima vrhunskog dometa i koja su imala u određenom razdoblju progresivni uticaj na dostignuće, razvoj i društvenu ulogu arhitekture“.
Po mišljenju članova Veća, sve ove odrednice upravo su se sabrale u ličnosti Lazara Kuzmanova – visoki kreativni domet njegovih dela, stručna i naučna delatnost i publicistika, rad u stručnim organizacijama, angažovanje u nastavi na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, i kao posebno konstantna angažovanost na braniku Arhitekture i Kulture uopšte. Ne može, a da se ne navede, da je kao Pokrajinski sekretar, prvi, sigurno i jedini na ovim prostorima, Sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo nazvao pravim imenom.
Graditeljski opus arhitekte Lazara Kuzmanova čini četrdesetak ostvarenja različite sadržine koje je radio sam ili u koautorstvu sa više svojih kolega, u početku najviše sa Iljom Mikitišinom, a u poslednje vreme sa Miljanom Cvijetićem.
Posebno treba istaći da su devedesetih godina prošlog veka i na početku novog milenijuma njegovi objekti, bilo da ih je radio sam ili u koautorstvu, izvršili jednu posebnu misiju. Oni su u poplavi objekata formalne, dekadentne Postmoderne povratili „novo-stari“ duh gradskoj stambenoj arhitekturi. Uvođenjem pročišćenih likovnih elemenata složenih u prostudirane višebojne celine, vratili su arhitekturu u jednu od njene tri osnovne komponente – u umetnost. Pri tome treba imati u vidu daborba sa novoinvestitorima nije mogla biti laka.
Poznavanje protekle i praćenje savremene svetske arhitekture interpretira se na svojstven način, nema direktnog preuzimanja oblika, nema rutine. Preuzima se, moglo bi se reći misao i asocijacija koja se ne dodaje naknadno, već se ugrađuje u sam koncept objekta čineći ga posebnim i prepoznatljivim.
Dobijanje ove nagrade u najboljim godinama života i kreativne snage znači i poruku da autor dosadašnje visoke domete u arhitkturi i dalje sledi i da ih nadgrađuje, kao i preporuku da lepotu fasadnog omotača stambene zgrade treba uvek da podrazumeva i dobro prostudirana organizacija stana.
foto: Blic.rs