Tatjana Vanjifatov-Savić je rođena u Novom Sadu 30. novembra 1929. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju pohađala je u Zemunu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Arhitektonski fakultet završila je u Beogradu 1953. u klasi prof. arh. Mate Bajlona. Po okončanju studija arhitektonsku praksu otpočela je u GO Trudbenik u Beogradu. U Novom Sadu Tatjana Vanjifatov-Savić radi od 1957. godine, najpre kao predavač u Srednjoj tehničkoj školi, potom kao tehnički direktor Novosadskog sajma, pa projektant u PB Arhitekt (1960-1969) i u Fondu za fizičku kulturu (1970-1974). U Projektnom zavodu Vojvodine je direktor i odgovorni projektant od 1974-1980. Rad nastavlja u GRO Novograp (1980-1984). Od tada pa do 1990. savetnik je u Skupštini grada i sa te dužnosti odlazi u penziju. U plodnoj stvaralačkoj karijeri T. Vanjifatov-Savić posebnu pažnju poklanja projektovanju škola i predškolskih ustanova. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina izradila je projekte za veliki broj ustanova za smeštaj i vaspitanje predškolske dece koje su uspešno izvođene u Novom Sadu, širom Vojvodine (Sremski Karlovci, Pančevo, Bečej, Bačko Petrovo Selo) i bivše Jugoslavije (Slavonski Brod, Tetovo). Po njenim projektima podignuto je oko trideset ustanova ove namene. Tokom prve polovine sedamdesetih godina T. Vanjifatov-Savić stvara svoja verovatno najvrednija graditeljska dela u oblasti gradnje školskih objekata: dve osnovne škole u Novom Sadu, Jovan Popović i Toza Marković (1972, 1975.) i, kao odgovorni projektant u timu autora, SOS Dečje selo u Sremskoj Kamenici, .građeno između 1970-1976., koje je od tada deo naše novije arhitektonske baštine. Tokom čitave karijere projektovala je povremeno i zgrade drugih namena, tehničko-upravne objekte za Kanal D-TvD, Vodovod, Elektrovojvodinu te manja industrijska postrojenja, remontne radionice i farme. lz ove oblasti najuspelija je zgrada Prevodnice na kanalu D-T-D u neposrednoj okolini Novog Sada iz 1968. godine. Učestvovala je na više arhitektonskih konkursa a po kvalitetu i izazvanim reakcijama ističe se rešenje za Spomen obeležje Rohalj baze iz 1972. koje na konkursu osvaja treću nagradu. Tatjana Vanjifatov-Savić učestvovala je u pripremi niza programa, studija i normativa za gradnju dečijih ustanova te kataloga idejnih rešenja za objekte dečijih ustanova i osnovnih škola (1968; 1980; 1984.) Nosilac je više priznanja iz oblasti arhitekture (Borbina nagrada za arhitekturu za Vojvodinu 1975. i Tabakovićeve nagrade za arhitekturu 1997.) i društvenih nagrada (Oktobarska nagrada grada Novog Sada 1965.).
1997 – Tatjana Vanjifatov-Savić
