Ranko Radović je rođen 18. avgusta u Podgorici, 1935. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je 1962. godine diplomirao Arhitektonski fakultet. Pod mentorstvom profesora dr Olivera Minića magistrirao je 1971. godine u Beogradu (Urbana morfologija). Doktorirao je u Parizu, 1980. godine, pod mentorstvom profesora Bernara Dorivala na Sorboni (Kontinuitet ideja i oblika u savremenoj arhitekturi). Redovni je profesor Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta umetnosti u Beogradu, Tehničkog univerziteta u Helsinkiju (Finska) i Univerziteta u Cukubi (Japan). Predavač je na više od 20 univerziteta (Rim, Palermo, Stokholm, Pariz, Kion, Melburn, Kjoto, Lisabon…) Savremenu arhitekturu predavao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu punih 20 godina (1972-1992). Više od 20 godina rukovodi poslediplomskim studijima iz savremene arhitekture u Beogradu i Novom Sadu. Bio je predsednik IFHP (Munarodna federacija za urbanizam i stanovanje, 1984-1992.), član Saveta UIA (Međunarodna unija arhitekata, 1984-1990), član je Dukljanske akademije nauka i umjetnosti u Podgorici. Objavio je više od 300 naučnih i stručnih studija i iseja, 14 knjiga (3 u inostranstvu). Stalan je predavač Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu (128 predavanja). Autor više od 30 TV emisija i serija 0 arhitekturi. lzveo je 29. objekata po sopstvenim projektima. Učesnik je bio na 34 urbanističko arhitektonska konkursa (sa grupom ͞Bistrica 1982. godine nagrađen u prvom krugu na konkursu za Mišeluk u Novom Sadu). Spomen kuća bitke na Sutjesci, na Tjentištu uvela je Ranka Radovića u krug svetskih arhitekata (vidi: Čarls Dženks, Evoluciono stablo, 1991,1993). Radove je prikazao na 20 izložbi arhitektonskih projekata i crteža. Poslednja izložba bila je juna meseca 2001. godine u Parizu. Ranko Radović je učesnik brojnih domaćih i svetskih konferencija posvećenih urbanizmu, arhitekturi, stanovanju i kulturi, projektant naselja u Finskoj i Luksemburgu. Nosilac je nagrade Beogradskog salona (1987), Nagrade ULUPUDS za životno delo i Vukove nagrade (1997). Tokom skoro četiri decenije održao je brojna i uvek izuzetno zanimljiva i posećena predavanja u Novom Sadu. Saradnik je lista DaNS od prvog broja, 1982. godine do danas. Pokretač je i urednik časopisa De re Aedificatoria u kojem su se 1990. godine, poslednji put zajednički, pojavili tekstovi najistaknutijih arhitekata i istoričara umetnosti iz svih bivših republika Jugoslavije (Čipan, Mušič, Bonča, Kurto, lvančević, Kritovac, Milenković, Polak). Godine 1996. po pozivu, programira, osniva, a od tada i vodi Novosadsku školu arhitekture, Smer za arhitekturu pri FTN Univerziteta u Novom Sadu čiji su prvi studenti okončali studije ove, 2001. godine. Istraživačkim, studijskim i pedagoškim radom, knjigama, kritikom i publicistikom, javnim nastupima, projektima, konkursnim radovima i realizacijama i stalno aktivnim prisustvom i angažmanom u svetu arhitekture, kulture i umetnosti, Ranko Radović, u domaćoj i široj svetskoj, stručnoj javnosti,predstavlja izuzetnu ličnost i primer retko svestranog aktiviteta u prostoru.
2001 – Ranko Radović
