Nije potrebno naročito se baviti argumentima da bi se ukazalo na šokantan prostorni eksces koji se desio u centru Novog Sada. Nije potrebno biti iz struke da bi se emotivno doživelo ovakvo grubo i ignorantsko postupanje prema graditeljskom nasleđu i identitetu najstarijeg gradskog jezgra. Stihijska invazija mega – struktura, izlaza iz podzemnih garaža se nastavlja. Nakon Banovine, jedan novi – posebno impozantan, pojavio se u ulici Modene u samom srcu grada. Opet je kasno, jer možemo samo da konstatujemo štetu. Ni stručna ni šira javnost nije imala priliku da vidi da će se ovo desiti. Niti je bilo prilike da se blagovremeno reaguje. Ulica Modene danas pripada zaštićenoj prostornoj kulturno-istorijskoj celini „Staro jezgro Novog Sada“. Njena istorija počinje između dva svetska rata kada je probijen ulični pravac koji je trebalo da spoji centralni gradski trg sa novim bulevarom i zgradom Banovine kao novim administrativnim centrom. Silueta ulice kakvu danas znamo rezultat je izgradnje Tanurdžičeve palate po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića, koji je pobedio na konkursu, sa rešenjem koje je podrazumevalo dve identične zgrade postavljene naspramno tako da formiraju okvir ulice. U svedenom arhitektonskom rečniku moderne,
Tabaković se oslonio na naglašavanje horizontalnosti objekata, sa jasnom idejom da ove horizontale usmeravaju vizuru ka „žižnoj tački“, vertikalnoj završnici, objektu Katedrale. Objekat na drugoj strani ulice nije izgrađen, no, uprkos tome, Tanurdžićeva palata ostvarila je autorovu viziju i zauzela svoje značajno mesto u nasleđenoj urbanoj matrici kao pečat razvoja i prosperiteta novog vremena. Ovo kratko podsećanje potrebno nam je da bismo shvatili ono što se danas dešava u ulici Modene. Izgradnja podzemne garaže počela je 2022. godine. Izgradnji je prethodilo sprovođenje javnog urbanističko – arhitektonskog konkursa za idejno rešenje uređenja površina javne namene dela gradskog jezgra u Novom Sadu, 2018. godine. Predmet konkursa bilo je uređenje javnih prostora u okviru celine starog jezgra kroz tretman jedanaest podcelina od kojih je celina broj 8 definisana kao „Ulica Modene“. Idejno rešenje podzemne garaže nije bilo zadatak konkursa, ali prikaz izlaza iz garaže jeste, kako je navedeno u raspisu: „..od autora se traži da kao obavezan detalj prikaže ulaz/izlaz iz podzemne garaže u
ulici Modene, koji će imati velikog uticaja na konačno uređenje partera ovog dela zone (u zoni 8)“. Ovaj apsurd, u inače dobro raspisanom konkursu, jedan je od činilaca koji je rezultovao apsurdom u prostoru.
Osnovno pitanje je: zašto je raspisom konkursa predviđeno pojavljivanje izlaza iz garaže kada se to kosi sa svim ostalim propozicijama konkursa („…konkurs ima za cilj afirmaciju potencijala uže zone centra grada Novog Sada…. potrebno je uzeti u obzir karakteristike javnih prostora i kvalitet arhitekture objekata koji ga generišu. Svi prostori treba da budu tretirani sa posebnom pažnjom, primereno pojedinačnom i širem kontekstu…. ); pa i merama zaštite utvrđenim u Odluci o utvrđivanju za prostornu kulturno-istorijsku celinu (tačka 17) ? Kako je uopšte bilo moguće pozicionirati izlaze bez projekta garaže? Ili se ova propozicija zapravo odnosila samo na kolski izlaz smešten na rubu ulice prema bulevaru Mihajla Pupina?
Odgovor su, na neki način, dali sami autori, učesnici na konkursu. Nijedno od konkursnih rešenja nije predvidelo pešački izlaz u ulici Modene, na mestu gde se danas pojavio! Samim tim prikazi nagrađenih rešenja nisu nam prikazali ovo što danas vidimo.
Da rezimiramo, urbanističko – arhitektonski konkurs je sproveden kako bi se zadovoljila forma procedure, dok se izgradnja i uređenje ne odvijaju u skladu sa nagrađenim rešenjima. Kao i obično… Sada imamo novi „reper“ u centru grada. Horizontala nadstrešnice na Tabakovićevom objektu vodi vizuru ka novoj „žižnoj tački“- izlazu iz garaže. Pored znamenitih toponima Novog Sada, Katedrale,
Tanurdžićeve palate, Gradske kuće, i ostalih objekata iz različitih epoha koji u prostoru donose pečat svog vremena gradeći taj kvalitet koji nazivamo „kulturno dobro“, mi smo stavili pečat svog vremena. Ili odsustva razuma?