Članovi
  • Aktivne
  • Novo
  • Online
  • Grupe
  • Aktivne
  • Novosti
1.
avatar
DaNS
27326 points
Dark mode

Dobrodošli kući, na Švedski način

0
pre 8 godina

Aleksandra-Stratimirovic

Aleksandra Stratimirović je rođena u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna. Od devedesetih godina nastavlja školovanje u Stokholmu gde trenutno živi i radi. Radi sa svetlom kreirajući veliki broj skulptura i instalacija u javnim prostorima. Učestvuje na brojnim festivalima svetla širom sveta kao umetnik i predavač. U Beogradu je organizovala festival Beograd svetlosti.

Na takmičenju Swedish Lighting Award 2014. u Stokholmu projekat “Welcome Home” je nagrađen specijalnom diplomom za umetnički kvalitet. Ovo je jedinstven uspeh da se u konkurenciji od preko 400 projekata iz oblasti dizajna osvetljenja specijalna diploma dodeli jednoj umetničkoj instalaciji.Swedish Lighting Design Award se dodeljuje godišnje za projekat realizovan u prethodnoj godini. Inicijator i organizator takmičenja je švedsko udruženje dizajnera osvetljenja i magazin ”Ljuskultur”.

Welcome Home” projekat je realizovan u decembru 2013. za klijenta Stockholmshem. Ova permanentna umetnička svetlosna intervencija je integrisana u arhitekturu i pejzaž stambenog naselja Sjöviksbacken, Ĺrstadal u Stokholmu. Ova site-specific svetlosna instalacija je integrisana u 13 metara visoko stepenište, čijom se dužinom prostire i vidljiva je čak sa druge strane Ĺrsta zaliva.

Aleksandra-Stratimirovic

Photo by: Tommaso Bonaventura

SZ: Kako je nastao ovaj projekat, koliko ste dugo radili na njemu? Ispričajte nam o izazovima u vezi sa ovim projektom – samoj ideji, nastanku i poruci koju instalacija nosi.

AS: Projekat je nastao na inicijativu Stockholmshem, investitora i vlasnika naselja gde je smeštena instalacija. Cela oblast Ĺrstadal, koja je jedno od predgrađa Stokholma, od početka 2000. prolazi kroz totalnu promenu. Od industrijske i fabričke zone postaje moderna rezidencionalna oblast. Verovatno jedna od zanimljivijih urbanih transformacija koja se desila poslednjih godina u Stokholmu, sa veoma dobrom stambenom i pejzažnom arhitekturom. Od samog početka se planirano integriše umetnost u javne prostore ovog naselja. Birgitta Silfverhielm, umetnički savetnik iz Konstnärscentrum Öst, radila je na tome. U Švedskoj se već 20-ak godina radi na inicijativi “1% za umetnost”. To je inicijativa, predlog, da se 1% od totalnog budžeta pri gradnji ili renoviranju javnih objekata ulažeu umetnost. Skoro sve državne institucije poštuju ovu inicijativu i sve više privatnih kompanija koje se bave javnim ustanovama. To je fantastična inicijativa. Proces biranja umetnika za veće projekte, naročito ako su site-specific prolazi kroz više faza. Obično su to konkursi po pozivu. Tim umetničkih savetnika predlaže svoj izbor umetnika. Onda tim koji se obično sastoji od predstavnika investitora, arhitekte, predstavnika naselja itd. bira finaliste konkursa koji tada rade na predlogu. Kroz taj proces sam i ja prošla i imala sreće da moja ideja bude usvojena.

Mene je inspirisalo arhitektonsko i pejzažno rešenje naselja i pozicija stambenih objekata. Konfiguracija terena je specifična. Kada sam prvi put posetila teren, u jesen 2011, po nekoj ledenoj kiši, jedino sam videla strmo blatnjavo brdo i bilo mi je teško da zamislim da će se tu jednog dana nalaziti stambene zgrade, park, stepenice koje vode ka zalivu, da će biti mnogo ljudi, kretanja, dinamike… Tako sam zamislila grad na vrhu tog brda i kroz sredinu postavila tepih, tj. ponjavu koja je karakterističan detalj većine skandinavskih domova. Ponjavu kao detalj oblikovanja “kućne atmosfere” primetila sam još prilikom svojih prvih poseta Skandinaviji. Bilo mi je zanimljivo kako se u javnim objektima, kao što su bolnice, škole, starački domovi i sl., unošenjem ponjave često “rešava” stvaranje toplog, kućnog ambijenta. Onda sam studirala tehniku pravljenja ponjava i to me je, na neki način, očaralo. Svaka ponjava koja je ručno rađena ima svoj specifičan dezen. Welcome Home je “ponjava” oblikovana svetlosnim linijama. Dizajnirala sam hiljade šara koje se menjaju tokom godine. Broj linija, intenzitet i boja svetla utiču na dizajn svetlosnog tepiha integrisanog u stepenište koje prolazi kroz samo srce naselja.

SZ: Koliko vremena je bilo potrebno da se ova instalacija izvede?

AS: Ja sam bila uključena u projekat pre nego što je počela gradnja naselja, što mi je pružilo mogućnost da rad zaista integrišem u prostor. Počela sam da radim na projektu krajem 2011, a u decembru 2013. je bila završena postavka. Pejzažni ambijent između zgrada je veoma komplikovana konstrukcija zbog velike razlike u nivou terena. Mislim da je ovaj projekat prilično jedinstven, jer je ceo park postavljen na nekoliko metara debelom sloju stiropora kako bi se nivo podigao. Moj rad je integrisan u stepenice koje prolaze kroz celo naselje. Sarađivala sam dosta sa arhitektama iz biroa Linberg Stenberg, a naročito sa timom pejzažnih arhitekata Nivĺ Landskapsarkitektur. Izrada stepenica je adaptirana potrebama. Na realizaciji je radila mala fabrika betonskih elemenata Liljeholmens Cementvarufabrik. U ceo proces je bilo uključeno dosta različitih izvođača – monteri, električari, programeri…

SZ: Kako je prihvaćena od lokalnog stanovništva?

AS: Moj rad je prihvaćen veoma pozitivno. Kada su se prvi stanari uselili, ja sam stupila u kontakt sa ljudima koji žive u neposrednoj blizini stepenica. Bilo mi je jako važno da sa njima razgovaram o celoj ideji, da čujem njihovo mišljenje i želje, pošto su oni u svakodnevnom kontaktu sa svetlosnom instalacijom. Provela sam dosta vremena na gradilištu, tako da me je većina tih prvih stanara upoznala. Dok smo programirali svetlo, često su se skupljali prolaznici i raspitivali se o celom projektu. Rad je prilično vidljiv, proteže se kroz najviši deo naselja. Vidi se čak sa druge strane zaliva Ĺrsta. I sada kada instalacija živi svoj život, ja se trudim da pratim komentare. U kontaktu sam sa “kućnim savetom” naselja, tako da znam da su jako zadovoljni i ponosni na instalaciju. Ponekad i do mene stignu divni komentari ljudi koji žive u kraju i koji, na neki način, dođu do moje adrese. Specijalnu diplomu Swedish Lighting Award takmičenja poklonila sam naselju.

Aleksandra-Stratimirovic

SZ: Kako je nastao ovaj projekat, koliko ste dugo radili na njemu? Ispričajte nam o izazovima u vezi sa ovim projektom – samoj ideji, nastanku i poruci koju instalacija nosi.

AS: Projekat je nastao na inicijativu Stockholmshem, investitora i vlasnika naselja gde je smeštena instalacija. Cela oblast Ĺrstadal, koja je jedno od predgrađa Stokholma, od početka 2000. prolazi kroz totalnu promenu. Od industrijske i fabričke zone postaje moderna rezidencionalna oblast. Verovatno jedna od zanimljivijih urbanih transformacija koja se desila poslednjih godina u Stokholmu, sa veoma dobrom stambenom i pejzažnom arhitekturom. Od samog početka se planirano integriše umetnost u javne prostore ovog naselja. Birgitta Silfverhielm, umetnički savetnik iz Konstnärscentrum Öst, radila je na tome. U Švedskoj se već 20-ak godina radi na inicijativi “1% za umetnost”. To je inicijativa, predlog, da se 1% od totalnog budžeta pri gradnji ili renoviranju javnih objekata ulažeu umetnost. Skoro sve državne institucije poštuju ovu inicijativu i sve više privatnih kompanija koje se bave javnim ustanovama. To je fantastična inicijativa. Proces biranja umetnika za veće projekte, naročito ako su site-specific prolazi kroz više faza. Obično su to konkursi po pozivu. Tim umetničkih savetnika predlaže svoj izbor umetnika. Onda tim koji se obično sastoji od predstavnika investitora, arhitekte, predstavnika naselja itd. bira finaliste konkursa koji tada rade na predlogu. Kroz taj proces sam i ja prošla i imala sreće da moja ideja bude usvojena.

Mene je inspirisalo arhitektonsko i pejzažno rešenje naselja i pozicija stambenih objekata. Konfiguracija terena je specifična. Kada sam prvi put posetila teren, u jesen 2011, po nekoj ledenoj kiši, jedino sam videla strmo blatnjavo brdo i bilo mi je teško da zamislim da će se tu jednog dana nalaziti stambene zgrade, park, stepenice koje vode ka zalivu, da će biti mnogo ljudi, kretanja, dinamike… Tako sam zamislila grad na vrhu tog brda i kroz sredinu postavila tepih, tj. ponjavu koja je karakterističan detalj većine skandinavskih domova. Ponjavu kao detalj oblikovanja “kućne atmosfere” primetila sam još prilikom svojih prvih poseta Skandinaviji. Bilo mi je zanimljivo kako se u javnim objektima, kao što su bolnice, škole, starački domovi i sl., unošenjem ponjave često “rešava” stvaranje toplog, kućnog ambijenta. Onda sam studirala tehniku pravljenja ponjava i to me je, na neki način, očaralo. Svaka ponjava koja je ručno rađena ima svoj specifičan dezen. Welcome Home je “ponjava” oblikovana svetlosnim linijama. Dizajnirala sam hiljade šara koje se menjaju tokom godine. Broj linija, intenzitet i boja svetla utiču na dizajn svetlosnog tepiha integrisanog u stepenište koje prolazi kroz samo srce naselja.

SZ: Koliko vremena je bilo potrebno da se ova instalacija izvede?

AS: Ja sam bila uključena u projekat pre nego što je počela gradnja naselja, što mi je pružilo mogućnost da rad zaista integrišem u prostor. Počela sam da radim na projektu krajem 2011, a u decembru 2013. je bila završena postavka. Pejzažni ambijent između zgrada je veoma komplikovana konstrukcija zbog velike razlike u nivou terena. Mislim da je ovaj projekat prilično jedinstven, jer je ceo park postavljen na nekoliko metara debelom sloju stiropora kako bi se nivo podigao. Moj rad je integrisan u stepenice koje prolaze kroz celo naselje. Sarađivala sam dosta sa arhitektama iz biroa Linberg Stenberg, a naročito sa timom pejzažnih arhitekata Nivĺ Landskapsarkitektur. Izrada stepenica je adaptirana potrebama. Na realizaciji je radila mala fabrika betonskih elemenata Liljeholmens Cementvarufabrik. U ceo proces je bilo uključeno dosta različitih izvođača – monteri, električari, programeri…

SZ: Kako je prihvaćena od lokalnog stanovništva?

AS: Moj rad je prihvaćen veoma pozitivno. Kada su se prvi stanari uselili, ja sam stupila u kontakt sa ljudima koji žive u neposrednoj blizini stepenica. Bilo mi je jako važno da sa njima razgovaram o celoj ideji, da čujem njihovo mišljenje i želje, pošto su oni u svakodnevnom kontaktu sa svetlosnom instalacijom. Provela sam dosta vremena na gradilištu, tako da me je većina tih prvih stanara upoznala. Dok smo programirali svetlo, često su se skupljali prolaznici i raspitivali se o celom projektu. Rad je prilično vidljiv, proteže se kroz najviši deo naselja. Vidi se čak sa druge strane zaliva Ĺrsta. I sada kada instalacija živi svoj život, ja se trudim da pratim komentare. U kontaktu sam sa “kućnim savetom” naselja, tako da znam da su jako zadovoljni i ponosni na instalaciju. Ponekad i do mene stignu divni komentari ljudi koji žive u kraju i koji, na neki način, dođu do moje adrese. Specijalnu diplomu Swedish Lighting Award takmičenja poklonila sam naselju.

Aleksandra-Stratimirovic

SZ: Na čemu trenutno radite – da li imate projekata u najavi? Koji su Vam planovi za budućnost?

AS: Trenutno pripremam promociju knjige “You Say Light – I Think Shadow” i prateću izložbu. Knjiga je nastala u saradnji sa grafičkom dizajnerkom Sandrom Praun iz Stokholma. Izdavač je Art & Theory Publishing. Promocija knjige je 13. januara u Stokholmu. To je poetična i inspirativna zbirka 109 teorija, vizija, razmišljanja svetlu i tami. Na knjizi smo radile skoro tri godine. Pitanje: What is Light? postavile smo arhitektama, dizajnerima svetla,umetnicima, režiserima, fotografima, muzičarima, naučnicima… iz celog sveta. Dobile smo 109 različitih odgovora. Svoja razmišljanja o svetlu sa nama su podelili, između ostalih, arhitekte Tadao Ando, Jean Nouvel, Steven Holl, Thomas Sandell, Snřhetta, umetnici Christian Boltanski, Pipilotti Rist, Chris Burden, dizajneri svetla Kaoru Mende, Charles Stone, Jan Ejhed, Gustavo Aviles, Ulrike Brandi, režiser Roy Andersson, iz Srbije KC Grad, Škart, Srđan Valjarević.

Takođe radim na svojoj prvoj samostalnoj izložbi koja se otvara 31. januara u paviljonu Konstnärshuset u Stokholmu. I na još jednoj izložbi koja se otvara sredinom februara na jugu Švedske. Pored ovoga, u toku proleća realizovaću dve veće permanentne instalacije u Stokholmu. Jedna je za novu školu Lilla Alby, a druga za uzbudljivi podzemni svet, najveći pogon za prečišćavanje vode u Stokholmu, Henriksdal.

Pošto je 2015. godinu izabrao UNESCO, za međunarodnu godinu svetla biće puno dešavanja na tu temu.

www.strati.se